НИВОИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ БИОЛОШКИХ СИСТЕМА
-Сва бића има, просте или сложене организације састоје се од ћелија
- Ћелија- основна јединица грађе и функционисања сваког живог организма
- Ткиво- скуп ћелија заједничког ембрионалног порекла, сличне грађе, облика и величине и исте функције
- Ткива:
2. хрскавичаво
3. коштано
4. крвно
2. попречнопругасто
3. срчано
- Ћелија- основна јединица грађе и функционисања сваког живог организма
- Ткиво- скуп ћелија заједничког ембрионалног порекла, сличне грађе, облика и величине и исте функције
- Ткива:
- покровно
- везивно
2. хрскавичаво
3. коштано
4. крвно
- мишићна
2. попречнопругасто
3. срчано
- нервно
ОРГАНИ, СИСТЕМ ОРГАНА, ОРГАНИЗАМ
Једно ткиво или више различитих ткива- органи
- Систем органа- више органа који заједно и складно функционишу
- Сви органи који складно функционишу- организам
- Облик ћелија: лоптасте, плочасте, звездасте, вретенасте
- Облик и величина ћелија зависе од улоге ћелије и где се ћелија налази
- Систем органа- више органа који заједно и складно функционишу
- Сви органи који складно функционишу- организам
- Облик ћелија: лоптасте, плочасте, звездасте, вретенасте
- Облик и величина ћелија зависе од улоге ћелије и где се ћелија налази
ЋЕЛИЈА
- Свака ћелија се састоји од: ћелијске мембране, цитоплазме са органелама и једра
*Ћелијска мембрана- обавија ћелију и штити је. Омогућава сталну размену материја између ћелија и њене околине. Исто тако она одређује који ће молекули ући, а који неће. То је могуће јер је ћелијска мембрана селективно пропустљива
*Цитоплазма- то је течни део ћелије који се налази у свакој ћелији. Чини је вода у којој се налазе : соли, беланчевине, масти и угљени хидрати. Испуњава простор између једра и мембране.
*Ћелијске органеле- налазе се у цитоплазми. Имају сопствену мембрану и одређену функцију. У њима се одвија биохемијски процес разградње или изградње молекула. То се назива ћелијски метаболизам
Ћелијске органеле су: ендоплазматична мрежа, рибозоми, митохондрије, лизозоми, Голџијев апарат, центриоле.
Ендоплазматична мрежа увећава површину ћелије и за њу се везују рибозоми када се у њима одвија синтеза беланчевина.
У митохондријама се одвија дисање ћелија.
Лизозоми садрже ензиме који служе за разлагање крупних молекула.
Голџијев апарат или Голџијев комплекс има секреторну улогу.
Центриоле омогућавају образовање деобне нити.
*Једро- има улогу у размножавању. Лоптастог је облика и углавном заузима средишњи део. Унутрашњост једра је испуњена једровом плазмом у ком се налази материјал познат као- хроматин. У токку деобе од хроматина настају хромозоми. Једно има своје једарце.
-Основу наследног материјала чине молекули ДНК(дезоксирибонуклеинска киселина).
- ДНК и поједини молекули заједно чине хромозоме
- ДНК садрже генетичку поруку на основу које организми синтетизују беленчевине у својим ћелијама и добијају одређене особине у условима спољашње средине у којој се развијају и живе.
- Гени- део хромозома, односно ДНК; садржи генетичку информацију за синтезу једног протеина
- Они представљају основну јединицу наслеђа
- Број хромозома је сталан за сваку врсту организма и у телесним ћелијама износи 2n(46 хромозома), а у полним ћелијама број хромозома је једнак n(23 хромозома)
*Ћелијска мембрана- обавија ћелију и штити је. Омогућава сталну размену материја између ћелија и њене околине. Исто тако она одређује који ће молекули ући, а који неће. То је могуће јер је ћелијска мембрана селективно пропустљива
*Цитоплазма- то је течни део ћелије који се налази у свакој ћелији. Чини је вода у којој се налазе : соли, беланчевине, масти и угљени хидрати. Испуњава простор између једра и мембране.
*Ћелијске органеле- налазе се у цитоплазми. Имају сопствену мембрану и одређену функцију. У њима се одвија биохемијски процес разградње или изградње молекула. То се назива ћелијски метаболизам
Ћелијске органеле су: ендоплазматична мрежа, рибозоми, митохондрије, лизозоми, Голџијев апарат, центриоле.
Ендоплазматична мрежа увећава површину ћелије и за њу се везују рибозоми када се у њима одвија синтеза беланчевина.
У митохондријама се одвија дисање ћелија.
Лизозоми садрже ензиме који служе за разлагање крупних молекула.
Голџијев апарат или Голџијев комплекс има секреторну улогу.
Центриоле омогућавају образовање деобне нити.
*Једро- има улогу у размножавању. Лоптастог је облика и углавном заузима средишњи део. Унутрашњост једра је испуњена једровом плазмом у ком се налази материјал познат као- хроматин. У токку деобе од хроматина настају хромозоми. Једно има своје једарце.
-Основу наследног материјала чине молекули ДНК(дезоксирибонуклеинска киселина).
- ДНК и поједини молекули заједно чине хромозоме
- ДНК садрже генетичку поруку на основу које организми синтетизују беленчевине у својим ћелијама и добијају одређене особине у условима спољашње средине у којој се развијају и живе.
- Гени- део хромозома, односно ДНК; садржи генетичку информацију за синтезу једног протеина
- Они представљају основну јединицу наслеђа
- Број хромозома је сталан за сваку врсту организма и у телесним ћелијама износи 2n(46 хромозома), а у полним ћелијама број хромозома је једнак n(23 хромозома)
ДЕОБА ЋЕЛИЈА
- Деоба ћелија- МИТОЗА
- Митоза се одликује у четири фазе( профаза, метафаза, анафаза, телофаза и интерфаза)
- У току митофазе једро и цитоплазма, тако да од једне настану две ћелије
- Интерфаза- време које прође између деобе
- Профаза- то је почетак сваке деобе. Хроматин се згушњава, спирално увија и обликује се хромозоми који постају видљиви под микроскопом. Центриоле се раздвајају и свака од њих креће ка једном од полова ћелије. Једарце и једров омотач више се не виде. Између неспрамно постављених центриола образују се танке нити деобног вретена за које се везују хромозоми.
- Метафаза- хромозоми се распоређују по средини ћелије и образују екваторијалну плочу.
- Анафаза- хромозоми се уздужно деле. Свака половина сада представља нови хромозом и они, повучени нитима деобног вретена, путују један ка једном полу, а други ка другом полу ћелије.
- Телофаза- на мембранићелије појављује се улегнуће које се повећава до потпуне поделе цитоплазме на два једнака дела. Тако настају две нове ћелије у којима се образује једро са једарцем, а џромозоми, који више нису густо спирално увијени, образују хроматин. Обе нове ћелије имају исти број хромозома, а тиме и исте гене, као и ћелија од које су настале.
- У интерфази се одвијају метаболички процеси, ћелија расте и долази до удвајања молекула ДНК , односно хромозома. Током деобе деле се хромозоми и читава ћелија.
- Митоза обично траје између тридесет минута и три сата
- Током живота број ћелија је скоро исти
- Једине ћелије које се НИКАДА не размножавају су ћелије НЕРВНОГ СИСТЕМА. Трају колико и јединка- Деоба полних ћелија- МЕЈОЗА
- Полне ћелије садрже 23 хромозома(n)
- Полне ћелије настају посебном деобом
- Постоје појаве чији узроци нису познате,то доводи до наглог,претераног и незадрживог размножавања и бујања ћелија. Таква ткива се називају тумор
- Тумор може да буде доброћудан (бенигни) или злоћудни
- Злоћудни тумор се назива канцер или рак
- Митоза се одликује у четири фазе( профаза, метафаза, анафаза, телофаза и интерфаза)
- У току митофазе једро и цитоплазма, тако да од једне настану две ћелије
- Интерфаза- време које прође између деобе
- Профаза- то је почетак сваке деобе. Хроматин се згушњава, спирално увија и обликује се хромозоми који постају видљиви под микроскопом. Центриоле се раздвајају и свака од њих креће ка једном од полова ћелије. Једарце и једров омотач више се не виде. Између неспрамно постављених центриола образују се танке нити деобног вретена за које се везују хромозоми.
- Метафаза- хромозоми се распоређују по средини ћелије и образују екваторијалну плочу.
- Анафаза- хромозоми се уздужно деле. Свака половина сада представља нови хромозом и они, повучени нитима деобног вретена, путују један ка једном полу, а други ка другом полу ћелије.
- Телофаза- на мембранићелије појављује се улегнуће које се повећава до потпуне поделе цитоплазме на два једнака дела. Тако настају две нове ћелије у којима се образује једро са једарцем, а џромозоми, који више нису густо спирално увијени, образују хроматин. Обе нове ћелије имају исти број хромозома, а тиме и исте гене, као и ћелија од које су настале.
- У интерфази се одвијају метаболички процеси, ћелија расте и долази до удвајања молекула ДНК , односно хромозома. Током деобе деле се хромозоми и читава ћелија.
- Митоза обично траје између тридесет минута и три сата
- Током живота број ћелија је скоро исти
- Једине ћелије које се НИКАДА не размножавају су ћелије НЕРВНОГ СИСТЕМА. Трају колико и јединка- Деоба полних ћелија- МЕЈОЗА
- Полне ћелије садрже 23 хромозома(n)
- Полне ћелије настају посебном деобом
- Постоје појаве чији узроци нису познате,то доводи до наглог,претераног и незадрживог размножавања и бујања ћелија. Таква ткива се називају тумор
- Тумор може да буде доброћудан (бенигни) или злоћудни
- Злоћудни тумор се назива канцер или рак